Трагови у снегу

5 СÐ, 2008

Обично се верује да се у ратовима боре ратници, људи обучени за борбу и спремни да умру. Рат у Осетији, међутим, показао је да у њима учествују и они који се за њега никада нису спремали, никада му се нису надали или га очекивали. И не само то: већ су мртви и не могу поново да буду убијени. А ипак учествују у рату и непријатељ жели да их убије. Поново.

Један од отаца савременог осетског националног идентитета био је професор Василије Ивановић Абаев (1900 - 2001). Био је водећи совјетски иранолог и између осталих дела написао је "Нацрт граматике осетског језика" и четворотомни енциклопедијски речник. Нема никакве сумње да је рад В. И. Абаева подигао ниво националне свести Осета који су почели да се осећају као једна нација подељена границом Русије и Грузије. Када га је после дугог и плодоносног живота Господ позвао Себи, захвални сународници су му подигли споменик у Чинвалију, главном граду Јужне Осетије. Скроман споменик од бетона прекривен жуто бојеним лимом да би се стекао утисак да је од неког метала, представљао је старог професора како седи прекрштених ногу и нешто чита.

У том послу споменик је самовао до почетка августа ове године када је Сакашвилију пало на памет да се игра Наполеона. По моделу хрватске "Олује", Грузини су упали у небрањени Чинвали. Сам Бог зна шта су тамо тражили и шта су тамо радили када нису могли да нађу оно по шта су пошли. "РТР Планета" је пренела филм из ослобођеног града у коме се виде последице боравка грузијских војника. Најпотреснији су били снимци онога што је остало од споменика Абаеву: непознати починиоци су, у намери да га униште, тврдим предметима разбили његово лице. Остала је фигура која седи и глава без лица.

Нека побожна рука је сакупила остатке жутог лима и положила их крај ногу споменика. Премда оскрнављен, споменик сада делује још величанственије. Ако је до тада међународно право још представљало неку препреку за излазак Осетије из Грузије, скрнављење овог споменика ју је уклонило. Грузини су водили рат против мртвог човека и његових мисли и изгубили га. Тако је В. И. Абаев победио у рату за који се није спремао, није га желео и није му се надао. Шта више, није се ни борио.